Tavita jedne jeseni

Ustajala voda

serafima | 29 Ð¡Ð, 2010, 20:02 | Internet riznica :)))) | (2445 Reads)

Ustajala voda u bari drijemala je popodnevni san. Sve je savršeno mirovalo, kao da nije bilo nikakva života. Ipak, lijeni žabac, povaljen na lopočev list, promatrao je kukca kako bezbrižno klizi po ustajaloj površini ne sluteći u kakvu se uvalio opasnost: uskoro će doći lijenom žapcu nadohvat usta i postati plijen pospanom vodozemcu.

Odmah do rubova jezera, svega nekoliko centimetara od vode, neki je cvijetak umirao od ljetne suše. Trudio se da dopre do vode, ali su mu napori bili uzaludni. Neka se mušica spustila na površinu vode da utaži žeđ, ali su joj krila popustila i sada se životinjica naprezala da spasi mokri život.

Toliko mira, a opet toliko života oko ove ustajale vode. Iznad ove ne velike bare divlji je kesten protegnuo svoje bogato lišće. Na kraju jedne podulje grane, koja je sezala skoro do sredine ustajale vode, dozreli se plod uslijed suše iznenada otkinu i pljusne u baru. Odjednom se razlete brojni leptiri i kukci, a iz središta gdje je divlji kesten pao u vodu počnu se širiti krugovi malenih valova izazvanih padom nenadanog uljeza.

Svega nekoliko vodenih kružnih valova izazove velike promjene: žabac osta bez kukca, kojega su valovi odnijeli drugamo, cvijetak uz rub bare dobije nekoliko valića osvježenja, dovoljnih da preživi do noći, a mušica koja je upala u vodu bi izbačena na suh rub te uskoro osušenih krila odleti na slobodu. Tko bi rekao da će pad jednog divljeg kestena u baru proizvesti toliko značajnih promjena!

Preuzeto iz zbirke duhovnih priča: PRIČE O PAHULJICI, Ljudevit Anton Maračić, Teovizija, Zagreb, 2004.

Život je sastavljen od malih stvari. Mnogi bi htjeli raditi velike stvari u životu pa trče vamo i tamo ganjajući sjene svojih maštarija. Vjerujem da je svatko susreo osobu koja uvijek negdje ide, žuri, a nikada nije tu. Dok sjediš na kavi s takvim/om on/a mašta, govori na mobitel, pipka SMSove, planira, zvirla odsutno... Takvima promiče okus i miris kave koju piju, sunce koje grije ili kiša koja pada, ne čuju škripu tramvaja, ne osjećaju prisustvo sugovornika, ne osjećaju radost ili tugu u njegovom glasu... Takav/va ne koristi ni jedno od svojih pet osjetila s kojima kušamo život. On/a misli da će osjetila upotrijebiti kada dođe u mjesto o kojem mašta. Ali kad dođe tamo opet mašta o drugom mjestu. Njegov/zin život sliči lošem filmu koji nikako da završi. To ga/je navodi da počne čeznuti za uzbuđenjima, od kojih se nada da će razbiti dosadu, slično kao što režiser misli da će loš film popraviti brojnim eksplozijama. Glavni simptom ovakvog stanja je dosada. Liječi se ponovnim otkrivanjem čudesa kojima smo okruženi u najobičnijoj svakodnevnici. Liječi se tako da gledaš, slušaš, mirišeš, kušaš ovdje i sada što god bilo, ili tko god bio, pred tobom.

----------X------------

PS 139

Kamo da idem od duha tvojega

i kamo da od tvog lica pobjegnem?

Ako se na nebo popnem, ondje si,

ako u Podzemlje legnem, i ondje si.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=109600

Пермалинк | Коментари (1) | Трекбекови (0)

Maleni..

serafima | 04 Ð¡Ð, 2010, 18:07 | Internet riznica :)))) | (954 Reads)

Presusili su bunari.
Zavladala je glad. Zivi su trazili oblake.
Umesto njih dolazili su prodavci vode, vracevi i trgovci cudima.

U predvecerje, na kraju nade , stigao je covek skromniji od sveh.
- Sutra ujutru, pre izlaska sunca, kod porusene crkve,
neka dodju oni koji veruju da ce pasti kisa - rekao je.

- Svi cemo doci - rece poglavar.

- Ne svi! Samo oni koji veruju.

Jutro je.
Ispred porusenog hrama, zadubljen u molitvu,
stajao je dosljak, a oko njega ljudi.

Dosli su svi...
samo je jedan decak poneo svoju glinenu posudu za vodu.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=106841

Пермалинк | Коментари (3) | Трекбекови (0)

Ko je Maruf karki?

serafima | 03 Ð¡Ð, 2010, 19:54 | Internet riznica :)))) | (898 Reads)

undefined

Jedan učenik došao je arapskom učitelju Marufu Karkiju i rekao mu: “Ljudi svašta govore o vama. Jevreji kažu da ste njihov, hrišćani vas smatraju svojim svecem, a muslimanima ste dokaz u slavu islama.”

“To je ono što pričaju ovdje u Bagdadu”, uzvratio je Maruf. “Kada sam živio u Jerusalimu, Jevreji su govorili da sam hrišćanin, hrišćani da sam musliman, a muslimani da sam Jevrej.”

“A šta mi da mislimo o vama?”

“Smatrajte me onim koji o sebi kaže: oni koji me ne poznaju-poštuju me, a oni koji me preziru-ne poznaju me.”

Ako mislite da ste takvi kako o vama pričaju vaši prijatelji ili neprijatelji, tada apsolutno ne poznajete sebe.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=106768

Пермалинк | Коментари (0) | Трекбекови (0)

Sok od narandze

serafima | 03 Ð¡Ð, 2010, 19:44 | Internet riznica :)))) | (955 Reads)

undefined

Priznati stručnjak na polju ljudskih potencijala držao je predavanje. Nakon uvodnog govora, on uze narandžu u ruke i zagonetno upita publiku

:
»Ako stisnem iz sve snage ovu narandžu, šta će izaći iz nje?»

Neka mlada djevojka iz prvog reda dobaci: »To vam je jako glupo pitanje. Ako stisnete narandžu onda će izaći sok od narandže. To je ono što je unutra. Ne može ništa drugo izaći iz nje. »

Stručnjak reče :»Tačno. To i jeste odgovor na moje pitanje. Razlog zašto će iz narandže izaći narandžin sok je taj što je samo to unutra. A sad ako proširimo metaforu i zamislimo da vas neko tako stisne. Da vas stisnu vaši problemi, brige, strahovi, da vas ogovara, da vas neko uvrijedi, da vam nanese bol i sl. I iz vas izađu bijes, mržnja, prezir, strah, ljutnja, zloba itd. Vi biste rekli da to što je izašlo iz vas je zbog toga što vam je neko rekao ovo ili uradio ono, ali prava istina je da ono što iz vas izađe, je ono što vi imate u vama. Upamtite, iz vas će uvijek i baš uvijek izaći ono što je u vama ako vas neko “stisne”. Iz narandže nikada neće izaći sok od jabuke.

Isto tako iz vas nikad neće izaći ono što već nije u vama. »

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=106767

Пермалинк | Коментари (0) | Трекбекови (0)

Tri razloga

serafima | 30 Ð�Ð, 2010, 02:23 | Internet riznica :)))) | (630 Reads)

Muskarac je uzimao kljuceve od kola ( zena je vec bila izasla kako bi odvela decu u skolu) kada je neko pozvonio na vrata.
Pomalo ljutit, jer je vec prilicno kasnio, muskarac je otvorio vrata:
-Izvolite?
Visok i neobican mladic, covekolik, pokazao mu je prstom da pridje:
-Dosao sam po tebe.
Nije bilo potrebe da mu objasnjava, muskarac je odmah razumeo: pred njim se nalazio andjeo smrti, nemoguce je pobeci.
Ali naviknut na pregovore, brzo je, iako uznemiren, pomislio kako je rano, prerano i pokusao da se raspravi:
-Ali kako, zasto? Sada, bez ikakvog nagovestaja, tek tako?
Andjeo se osmehnuo tako lepim osmehom, uzdahnuo i rekao:
-Kako to da nikom ne padne na pamet da bude orginalan i da me ljubazno doceka, kako to da niko nikada nije spreman? U redu, ti imas cetrdeset godina, ali opiru se cak i osamdesetogodisnjaci....
Muskarac je cvrsto stegnuo kljuceve od kola, koje je konacno pronasao u dzepu sakoa i uporno nastavio:
-Hajde pruzi mi jos jednu sansu!
Andjeo se smilovao, ova gromada od coveka se stvarno plasi. Ah ljudi....
-U redu. Pruzicu ti jos jednu sansu, pod uslovom da mi dastri dobra razloga da ovaj put ne podjes samnom.
Muskarac se spremio, naravno, znao je da ce sve proci kako treba, oduvek je bio odlican pregovarac, ali dok je otvarao usta kako bi oslobodio bujicu svojih razloga, kojih je bilo vise od tri, andjeo je pobednicki podigao prst:
-Cekaj! Tri dobra razloga,ali....ne vredi da mi govoris kako moras da sredis situaciju na poslu da bi obezbedio porodicu, kako tvoja supruga ne moze sve sama, kako tvoja deca jos ne znaju nista o svetu u kom zive.Nas zanimas ti, bas ti. Zbog cega bi vredelo ostaviti te jos neko vreme na ovom svetu?