« Претходни | Следећи»

Радујем се!

serafima | 19 ÐÐ, 2009, 16:58 | Moje_) | (504 Reads)

 

На ријекама вавилонским сједила сам и плакала. Гријеха се накупила душа моја.. и сваки талас гладан гријеха удараше од моја кољена.. боли.. али сагех се. Бројаница се стопила са рукама мојим, и сузе појише моје жедно. Та којим горама, и којим водама ходи моја љубав??

Горама Јерусалимским ходи моја љубав. И уздиже ми лице из прљавог блата.. У Јордан ме спусти за крштење Твојим водама.. и не пљуну на моје грешно тијело.. но са капима сваки траг удараца посу.. као са звјездама. И отргну коријење мога муља.. а тако сам дубоко у смрт без покајања заронила.. и последњим траговима себе Ти завапила.. Горо Јерусалимска поведи ме!!... Да се поклоним Ономе који не осуђује, и неће бацити камена јер ме боли.. Удараше ме туђи очеви и браћа.. А у мени не видјеше сестру. О Јордан водо славна, покропи ме капима својим као што Највећега некада јеси.. опери ми уста, да Га љубим, и опери тијело тиме ћеш и душу. Ни сагети се не могу од смрада својих сагрешења..
Усправи ме, пала сам.. и опет ћу и сама ћу да се подигнем.. само да лица свога од Тебе не одвратим.
Загрли ме лако ћу.. и друге научити да грлим. Кроз Тебе.. само кроз Тебе.
Затвори ми вавилонске ријеке. Да не отичу на моје сестре које у њима даве се...
Дај да пружим руку да једну на себе наслоним..
Дај ми да те волим. Остало ћу лако.

Бичују ме Оче, но неће да боли док комада Твоје хаљине грчевито стежем.

Док свијетло Твога дома свијетли, тама се не види слаба...

На ријекама вавилонским лежах..
посута туђим...
нага и без стида..
без осјећаја..
и руке
кад постаху вјетар..

Радујем се... Јер Ти не одбаци мене!
Радујем се Твојим горама!
Радујем се Твојим ријечима!
Радујем се Твојим рукама које благосиљају!
Радујем се Твојим латицама које бацаш умјесто камења да нас милује, Милостиви!
Радујем се јер сама крај Тебе нисам!
Радујем се јер нас грешне не напушташ, него нас грлиш!
Радујем се јер се кајем, и гријехе своје не чиним!
Радујем се јер ме слушаш.. и кад сам бјесна, и кад сам тужна, и кад сам смирена..
Радујем се јер прекидаш бич оних који ме ударају!
Радујем се јер ме подижеш из муља!

Радујем се Оче, јер ме Ти спаси, и васкрсну из мртвила мога!

И љубим те... свом дубином себе!
Дај ми да те  никада не престанем љубити!
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=81116
Пермалинк | Коментари (5) | Трекбекови (0)
Додај коментар
Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

Comments
[5] [Коментари]| Аутор pricalica | 20 ÐÐ 2009, 22:22

"Удараше ме туђи очеви и браћа.. А у мени не видјеше сестру."
Ово сам издвојила, јер ме се дотакло највише. Али уживах у овом посту. Љубим!***

[4] serafima[Коментари]| Аутор serafima | 21 ÐÐ 2009, 14:21

Hvala ti draga moja...
ljubim te!
Drago mi je da ti se dopalo :)

[3] [Коментари]| Аутор Tea | 17 ÐÐ 2010, 22:49

Дај ми да те волим. Остало ћу лако.

А ја бих ово издвојила, љубим.. :)

[2] [Коментари]| Аутор Љубичица | 05 ÐÐ 2010, 12:04

Лијепо...

"Горо Јерусалимска поведи ме!!... Да се поклоним Ономе који не осуђује, и неће бацити камена јер ме боли.."

[1] [Коментари]| Аутор Љубичица | 05 ÐÐ 2010, 12:07

Ово ми се посебно свиђа. :)

"Коментар ће бити проверен пре него што се објави."