« Претходни | Следећи»

Прича о птици

serafima | 11 ÐÐ, 2010, 20:15 | Internet riznica :)))) | (596 Reads)

 

Беше једном једна птица. И беше украшена паром савршених крила и светлуцавим, шареним и чудесним перјем. Најзад, беше то животиња створена да лети слободно на небу, и да радује свакога ко би је посматрао.
Једног дана, једна жена виде птицу и заљуби се у њу. Посматраше њен лет уста отворених од чуда, док јој је срце брзо лупало а очи сјајиле од узбуђења.
Позва је да лете заједно, и путоваше небом у потпуном складу. Жена се дивила, обожавала и славила птицу.
Али онда помисли: можда птица жели да упозна далеке планине! И жена се уплаши. Уплаши се да се никад неће осећати исто с неком другом птицом. И осети љубомору на способност летења које је птица имала.
И осети се усамљеном.
И помисли: „Спремићу замку. Чим се птица следећи пут појави, никад више неће отићи.”
Птица, која је такође била заљубљена, поново дође следећег дана, упаде у замку, и остаде заробљена у кавезу.
Сваког дана гледала је птицу. Тамо беше предмет њене страсти, и она ју је показивала својим пријатељицама, које приметише: „Ти си особа која има све.“ У међувремену, почела је да се догађа необична промена: како је птицу поседовала, и више није имала потребу да је осваја, поче да губи интересовање за њу. Птица не могавши да лети и изрази своја животна осећања, поче да бледи, губи сјај, постаде ружна – и жена јој више није поклањала пажњу, осим док ју је хранила и чистила кавез.
Једног лепог дана, птица угину. Она се дубоко растужи, и живот је проводила мислећи на њу. Али, није се сећала кавеза, већ само оног дана када ју је угледала први пут како лети задовољна међу облацима.
И када би саму себе осмотрила, схватила би да је оно што ју је толико дирнуло била птичја слобода, снага крила у покрету, а не њено физичко тело.
Без птице, њен живот је изгубио смисао, и смрт покуца на њена врата. „Зашто си дошла?“ упита она смрт.
„Да би поново могла да летиш на небу заједно са птицом“, одговори смрт. „Да си јој дозволила да заувек лети, волела би је и дивила јој се још и више; али сада сам ти ја потребна да би је поново срела.“


 
„Не може се рећи Пролећу: 'Дај Боже да стигнеш што раније и трајеш што дуже'. Може само да се каже: 'Дођи, благослослови ме твојом надом, и остани колико год можеш.“
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=83390
Пермалинк | Коментари (6) | Трекбекови (0)
Додај коментар
Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

Comments
[6] [Коментари]| Аутор mandrak72 | 11 ÐÐ 2010, 21:43

Sloboda nema cijenu...
pozdrav

[5] [Коментари]| Аутор Ви | 11 ÐÐ 2010, 22:29

ПРЕДИВНО!
Твој избор прича за ризницу заиста је посебан и префињен. Већ сам са твог блога позајмљивала неке приче и преносила их на свој Трг.
Ова ме је баш погодила јер нас учи да не смемо никога ни на који начин ограничити нити заробити својом љубављу, пошто то никоме не доноси добро и онемогућава духовни узлет.
Дирљиво...

[4] драги мандрак...[Коментари]| Аутор serafima | 13 ÐÐ 2010, 19:17

Тачно је да слобода нема цијену... и не треба је продавати, јер само мало можемо добити, а читавог себе изгубити.
Зарад тренутка??
Ох, не , никако!

[3] Ви...[Коментари]| Аутор serafima | 13 ÐÐ 2010, 19:18

узми коју год пожелиш, лијепа ријеч и јесте да се шири, а не да се леди на једном мјесту!!

Почела сам писати блог, захваљујући једној причалици, великој вриједности!!

Грлим те Ви!!!!

[2] [Коментари]| Аутор pricalica | 13 ÐÐ 2010, 19:22

Е причалица бити много радосна и љубити милу Срну, Тавиту! Грлииим!!!***

[1] причалице :)[Коментари]| Аутор serafima | 13 ÐÐ 2010, 19:28

Тавита бити радосна твој блог читати Љубим !!